Порекло енергије

Сунце је, као и све активне звезде, масивна пећ која сагорева водоник и производи огромне количине светлости, топлоте и зрачења, око 4 к 10 ^ 26 вати сваке секунде. Сунце је заправо порекло све енергије на земљи, чак и фосилних горива. Процес којим Сунце ствара и ослобађа енергију назива се фузијом.
Напредовање фузије водоника

Водоник је најлакши, најједноставнији елемент у свемиру, који се састоји од само једног протона и једног електрона. На ниским температурама позитивно наелектрисање језгара водоника одбија се, спречавајући фузију. Међутим, како се млада звезда кондензује, повећавајући њену температуру и притисак, четири атома водоника ће се наћи у довољној близини да се стапе у један атом хелијума. У том процесу нека маса се претвара у енергију. Фузија водоника може започети на 8 милиона степени Келвина. Како фузија водоника напредује, звезда достиже све више и више температуре које јој омогућавају спајање тежих елемената. Три атома хелијума стапају се у један атом угљеника-12 на 100 милиона степени Келвина.
Слојеви Сунца

Енергија ослобођена фузијом је у облику гама зрака, малих али високоенергетских таласа зрачења. Њихова висока фреквенција, али мала таласна дужина чини их опасним за живе ћелије. Срећом, већина фузије се дешава у сунчевом језгру и пре него што гама зраци могу да се пусте у свемир, морају проћи кроз спољне слојеве сунца. Непосредно око језгра налази се зона зрачења, регион толико густ да је у просеку потребно 171.000 година и до неколико милиона година да би му енергија побегла. Следећи слој је зона конвекције, где се врућа плазма близу језгра подиже док хладнија плазма тоне. У зони конвекције многи гама зраци се даље успоравају и шире се као фотони, честице видљиве светлости, док се енергија помера на површину сунца.
Шта достиже Земљу

Фотосфера је регион сунца који садржи видљиву светлост. Његова температура је и даље између 4.500 и 6.000 степени Келвина, али је знатно хладнија од унутрашњих слојева. Најудаљенији део фотосфере назива се корона и на њему се појављују сунчеве пеге и соларне избочине. Од енергије која долази до Земље, око половине је видљива светлост, а половина је у инфрацрвеном делу електромагнетног спектра. Али најопаснија је мала количина ултраљубичастог зрачења. Енергија која излази из фотосфере креће се приближно брзином светлости, потребно је око осам минута да стигне до Земље.