Појмови „предлог“ и „хипотеза“ односе се на формулацију могућег одговора на одређено научно питање. Предлог се посебно бави везом између два постојећа појма. Главна разлика између њих две је у томе што хипотеза мора бити проверљива и мерљива, док се предлог бави чистим концептима за које тренутно није доступан лабораторијски тест.
Хипотезе и научни метод
Формирање хипотезе је почетни корак у развоју теорије према научној методи. То је образована претпоставка заснована на истраживању и радном знању. Да би се хипотеза сматрала валидном, мора да предвиди које научници могу да тестирају помоћу поновљивог експеримента. Ако се хипотеза не може фалсификовати експериментисањем, не може се сматрати делом важеће научне теорије.
Научне одредбе
Предлог је сличан хипотези, али његова главна сврха је да предложи везу између два концепта у ситуацији у којој се веза не може верификовати експериментом. Као резултат, ослања се у великој мери на претходна истраживања, разумне претпоставке и постојеће корелативне доказе. Научник може да користи предлог да подстакне даља истраживања питања или да га постави у нади да ће бити откривени даљи докази или експерименталне методе које ће га учинити хипотезом која се може тестирати.
Важећа употреба за предлоге
Пропозиције могу да играју важну улогу у научном процесу. Предлажући везу између два концепта, научни предлог може предложити обећавајућа подручја истраживања за истраживаче. У областима проучавања где се ретко могу изнети ваљане хипотезе, предлог може послужити као уобичајена претпоставка која може подржати даља нагађања. То се може догодити у изузетно сложеним системима, попут оних којима се баве социологија и економија, где би експериментални тест био изузетно скуп или тежак. Предлози су такође драгоцени у областима проучавања у којима је остало мало чврстих доказа, попут археолошких и палеонтолошких студија у којима су откривени само фрагменти доказа.
Недостаци предлога
Будући да се предлог не ослања на податке који се могу тестирати, теже га је оповргнути у научном контексту. Потребно је само да буде уверљиво и интерно доследно да би изгледало ваљано. Утврђено је да су предлози који задовољавају оба ова услова погрешни или нетачни када нови подаци који се могу тестирати постану доступни. Веровање у тврдње које су општеприхваћене дужи временски период може бити изузетно тешко савладати, чак и ако други истраживачи изнесу вероватније тврдње.